Prilenap H® 10mg+25mg tableta

Lek Prilenap H je indikovan u terapiji blage do umerene hipertenzije kod pacijenata kod kojih je pritisak stabilizovan sa pojedinačnim komponentama aktivnih supstanci u istom odnosu (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Doziranje

Doziranje leka Prilenap H treba pre svega određivati na osnovu iskustava sa enalapril-maleatom, koji se nalazi u njegovom sastavu. Doze se moraju stalno prilagođavati svakom pacijentu pojedinačno.

Odrasli

Esencijalna hipertenzija

Uobičajena doza je jedna tableta jednom dnevno. Ako je neophodno, doza može da se poveća na dve tablete koje se uzimaju jednom dnevno.

Prethodna terapija diureticima

Simptomatska hipotenzija može da se javi nakon primene početne doze leka Prilenap H. Ona se češće javlja kod pacijenata kod kojih je došlo do smanjenja volumena i/ili soli kao rezultat prethodne terapije diureticima. Terapiju diureticima treba prekinuti 2–3 dana pre otpočinjanja terapije lekom Prilenap H.

Doziranje u slučaju oštećenja funkcije bubrega

Tiazidi možda nisu odgovarajući diuretici za upotrebu kod pacijenata sa oboljenjem bubrega i nisu efikasni pri vrednostima klirensa kreatinina od 30 mL/min ili nižim, (tj. umerena ili teška insuficijencija bubrega).

Kod pacijenata sa klirensom kreatinina od >30 i <80 mL/min, lek Prilenap H treba koristiti samo nakon titracije pojedinačnih komponenti.

Upotreba kod starijih osoba

U kliničkim studijama efikasnost i podnošljivost primene enalapril-maleata i hidrohlortiazida, primenjenih zajedno, bila je slična i kod starijih i kod mlađih hipertenzivnih pacijenata.

Upotreba u pedijatriji

Efikasnost i bezbednost primene leka kod dece nije utvrđena.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na aktivne supstance, ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku odeljku 6.1)
• Teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 30 mL/min)
• Anurija
• Angioedem u istoriji bolesti kao posledica prethodne primene ACE inhibitora
• Nasledni ili idiopatski angioedem
• Preosetljivost na derivate sulfonamida
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljak 4.4 i 4.6)
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Stenoza renalnih arterija
• Lek Prilenap H se ne sme istovremeno upotrebljavati sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).
• Kontraindikovana je istovremena primena sa lekom sakubitril/valsartan. Prilenap H se ne sme primeniti ukoliko je prošlo manje od 36 sati od poslednje primenjene doze leka sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Enalapril maleat - hidrohlortiazid

Hipotenzija i disbalans elektrolita/tečnosti

Simptomatska hipotenzija retko se javlja kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom.

Kod hipertenzivnih pacijenata koji uzimaju lek Prilenap H, simptomatska hipotenzija se češće može javiti ako je pacijent hipovolemičan, npr. zbog terapije diureticima, režima ishrane sa ograničenim unosom soli, ili usled dijareje ili povraćanja (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod ovakvih pacijenata preporučuje se redovno određivanje elektrolita u serumu u odgovarajućim intervalima. Posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa ishemijom srca ili cerebrovaskularnim oboljenjem, jer kod ovih pacijenata preveliki pad krvnog pritiska može da izazove infarkt miokarda ili cerebrovaskularni insult.

Simptomatska hipotenzija je zabeležena kod hipertenzivnih pacijenata sa insuficijencijom srca udruženom sa ili bez renalne insuficijencije. Ovo može češće da se javi kod pacijenata sa težim stepenom insuficijencije srca, kao posledice uzimanja većih doza diuretika Henleove petlje, kao i kod onih sa hiponatremijom ili poremećajem funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata terapiju treba otpočeti pod medicinskim nadzorom i pacijente treba pažljivo pratiti kada se prilagođava doza leka Prilenap H i/ili diuretika. Iste mere opreza se mogu primeniti i kod pacijenata sa ishemijom srca ili cerebrovaskularnim oboljenjem, jer kod ovih pacijenata preveliki pad krvnog pritiska može da izazove infarkt miokarda ili cerebrovaskularni događaj.

U slučaju hipotenzije pacijenta treba staviti da leži u položaju supinacije i ako je neophodno dati intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzija nije kontraindikacija za dalje doziranje. Naredne doze se mogu primenjivati, obično bez problema, kada se podigne krvni pritisak nakon povećanja volumena.

Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak lek Prilenap H može da dovede do dodatnog snižavanja sistemskog krvnog pritiska. Ovaj efekat može da se predvidi i obično nije razlog za prekidanje terapije. U slučaju ponavljanja simptomatske hipotenzije treba smanjiti dozu ili prekinuti terapiju lekom Prilenap H.

Poremećaj funkcije bubrega

Insuficijencija bubrega, vezana za enalapril, zabeležena je prevashodno kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oboljenjem bubrega, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Ako se odmah prepozna i leči na odgovarajući način, insuficijencija bubrega povezana sa terapijom enalaprilom je obično reverzibilna.

Prilenap H ne treba primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min i

>30 mL/min) dok se titracijom enalaprila ne pokaže potreba za dozom koja se nalazi u ovoj formulaciji (videti odeljak 4.2).

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata, bez vidljivog ranije postojećeg oboljenja bubrega, javilo se povećanje uree i kreatinina u krvi, kada je enalapril primenjivan istovremeno sa diureticima (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Poremećaj u funkciji bubrega; Hidrohlortiazid, Poremećaj u funkciji bubrega u odeljku 4.4). Ako do ovoga dođe, terapiju lekom Prilenap H treba prekinuti. Ova situacija povećava mogućnost manifestacije ranije postojeće stenoze bubrežne arterije (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Renovaskularna hipertenzija u odeljku 4.4).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Iz tog razloga se ne preporučuje dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kombinovanom primenom ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1). Ukoliko se smatra da je dvostruka blokada apsolutno neophodna, ona mora biti pod nadzorom lekara specijaliste i mora se redovno kontrolisati funkcija bubrega, koncentracije elektrolita u krvi, kao i krvni pritisak. ACE-inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora se ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetičnom nefropatijom.

Hiperkalemija

Sa kombinacijom enalaprila i malih doza diuretika ne može se isključiti mogućnost pojave hiperkalemije

(videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Hiperkalemija u odeljku 4.4).

Litijum

Ne preporučuje se kombinovana primena litijuma sa enalaprilom i diuretičkim lekovima (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska upotreba

Efikasnost leka i njegova bezbednost za decu nisu utvrđene.

Enalapril maleat

Stenoza aorte/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sve vazodilatatore, ACE inhibitore treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa opstrukcijom zaliska i izlaznog dela leve komore i izbegavati u slučajevima kardiogenog šoka i hemodinamski značajne opstrukcije.

Oštećenje funkcije bubrega

Insuficijencija bubrega, vezana za upotrebu enalaprila, zabeležena je prevashodno kod pacijenata sa teškom insuficijencijom srca ili osnovnim oštećenjem bubrega, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Ako se brzo prepozna i leči na odgovarajući način, insuficijencija bubrega koja je povezana sa terapijom enalaprilom, obično je reverzibilna (videti odeljak 4.2 i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, enalapril-

maleat – hidrohlortiazid, poremećaj u funkciji bubrega; hidrohlortiazid, poremećaj u funkciji bubrega u odeljku 4.4).

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećan rizik od hipotenzije i insuficijencije bubrega kada se pacijenti sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog bubrega koji je u funkciji, leče ACE inhibitorima. Gubitak funkcije bubrega može da se manifestuje sa samo blagim promenama kreatinina u serumu. Kod ovih pacijenata terapija treba da počne pod strogim medicinskim nadzorom uz niske doze, pažljivo titriranje doza i praćenje funkcije bubrega.

Pacijenti na hemodijalizi

Upotreba enalaprila nije indikovana kod pacijenata kojima je potrebna dijaliza, usled insuficijencije bubrega. Kod pacijenata na dijalizi membranama sa velikim fluksom, (npr. AN 69®), koji su istovremeno lečeni ACE inhibitorom, zabeležene su anafilaktoidne reakcije. Kod takvih pacijenata treba razmotriti mogućnost primene drugog tipa membrane za dijalizu ili antihipertenzivnog leka druge klase.

Transplantacija bubrega

Nema iskustava u pogledu primene enalaprila kod pacijenata sa nedavno presađenim bubregom. Zbog toga se terapija enalaprilom ne preporučuje.

Insuficijencija jetre

ACE inhibitori veoma se retko dovode u vezu sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom ili hepatitisom i koji se razvija do fulminantne hepatičke nekroze, a (ponekad) i do smrti. Uzrok ovih simptoma nije do kraja razjašnjen. Pacijenti koji su dobijali ACE inhibitore i kod kojih se javila žutica ili izraženi porast enzima jetre treba da prekinu uzimanje ACE inhibitora i da se na odgovarajući način medicinski prate (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Hidrohlortiazid, Oboljenje jetre u odeljku 4.4).

Neutropenija/agranulocitoza

Kod pacijenata koji dobijaju ACE inhibitore zabeležene su neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija. Kod pacijenata sa normalnim radom bubrega, kod kojih nema drugih komplikacija, neutropenija se retko javlja. Enalapril treba veoma obazrivo koristiti kod pacijenata sa kolagenim oboljenjem krvnih sudova, kod pacijenata koji primaju imunosupresivnu terapiju, zatim alopurinol ili prokainamid, kao i kod onih kod kojih je prisutna kombinacija ovih faktora rizika, naročito ako od ranije postoji oslabljena funkcija bubrega. Kod nekih od ovih pacijenata razvila se i ozbiljna infekcija, koja u nekoliko slučajeva nije mogla da se suzbije intenzivnom terapijom antibioticima. Ako se enalapril koristi kod ovih pacijenata, savetuje se periodično praćenje broja belih krvnih zrnaca, a pacijente treba uputiti da prijave svaki znak pojave infekcije.

Hiperkalemija:

ACE inhibitori mogu izazvati hiperkalijemiju jer inhibišu oslobađanje aldosterona. Ovaj efekat verovatno nije od značaja kod pacijenata koji imaju normalnu funkciju bubrega. Ipak, do nastanka hiperkalijemije može doći kod pacijenata koji imaju poremećaj bubrežne funkcije i/ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju diuretike koji štede kalijum, suplemente koji sadrže kalijum (uključujući supstitucionu terapiju solima kalijuma), trimetoprim ili kotrimoksazol (trimetoprim-sulfometoksazol) i naročito antagoniste aldosterona ili blokatore receptora angiotenzina.

Diuretici koji štede kalijum i blokatori receptora angiotenzina moraju se primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, a preporučuje se i stalno praćenje funkcije bubrega i koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Hipoglikemija

Dijabetičare na terapiji oralnim antidijabeticima ili insulinom, prilikom otpočinjanja terapije ACE inhibitorom, treba savetovati da pažljivo prate pojavu hipoglikemije, naročito tokom prvog meseca od početka upotrebe leka Prilenap H (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Hidrohlortiazid, Metabolička i endokrina dejstva u odeljku 4.4 i odeljku 4.5).

Preosetljivost/angioneurotski edem

Tokom lečenja inhibitorima enzima angiotenzin konvertaze, uključujući enalapril-maleat, može da se pojavi angioedem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili grla. Angioedem može da se pojavi u bilo koje vreme terapije. Ako se angioedem pojavi, terapiju sa lekom Prilenap H treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuće praćenje kako bi se obezbedilo potpuno povlačenje simptoma pre otpuštanja pacijenta.

Čak i u slučajevima kada se pojavi samo oticanje jezika bez respiratornih problema, može biti potreban produžen nadzor pacijenta, jer lečenje antihistaminicima i kortikosteroidima možda neće biti dovoljno.

Veoma retko su zabeleženi i fatalni ishodi prouzrokovani angioedemom povezanim sa edemom larinksa ili jezika. Kod nekih pacijenata sa edemom koji zahvata jezik, glotis ili larinks može da dođe do opstrukcije disajnih puteva, pogotovo kod onih pacijenata kod kojih je u prošlosti na disajnim putevima obavljena neka hirurška intervencija. Kada je prisutan angioedem jezika, glotisa i grla, koji verovatno može da izazove opstrukciju disajnih puteva, treba primeniti odgovarajuću terapiju bez odlaganja, koja može uključivati supkutanu primenu adrenalina (razblaženje 1:1000 - 0,3mL do 0,5mL) i/ili obezbediti prohodnost disajnih puteva.

Kod pacijenata crne rase koji su primali ACE inhibitore zabeležena je češća pojava angioedema u poređenju sa pacijentima bele rase. Međutim, uopšteno deluje da pacijenti crne rase imaju povećan rizik od pojave angioedema.

I kod pacijenata sa angioedemom u prošlosti, koji nije bio povezan sa terapijom ACE inhibitorima, za vreme terapije lekom Prilenap H, postoji veći rizik od pojave angioedema (videti odeljak 4.3).

Kontraindikovana je istovremena primena enalaprila sa lekom sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od nastanka angioedema. Lečenje lekom sakubitril/valsartan ne sme biti započeto ukoliko nije prošlo najmanje 36 sati od poslednje primenjene doze leka enalapril. Takođe, enalapril se ne sme primeniti ukoliko je prošlo manje od 36 sati od poslednje primenjene doze leka sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5). Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od nastanka angioedema (oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez respiratorne insuficijencije) (videti odeljak 4.5). Povećan oprez je neophodan ukoliko se započinje terapija sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus) i vildagliptinom kod pacijenata koji već uzimaju neki od ACE inhibitotra.

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera

Kod pacijenata koji su dobijali terapiju ACE inhibitorima tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera, retko su se javljale anafilaktoidne reakcije opasne po život. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim obustavljanjem terapije ACE inhibitorima pre svake desenzibilizacije.

Anafilaktoidne reakcije tokom LDL afereze

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore za vreme afereze lipoproteina niske gustine sa dekstran- sulfatom, retko su se javljale anafilaktoidne reakcije opasne po život. Ove reakcije izbegnute su privremenim obustavljanjem terapije ACE inhibitorima pre svake afereze.

Kašalj

Tokom primene ACE inhibitora zabeleženi su slučajevi pojave kašlja. Karakteristično je da je ovaj kašalj neproduktivan i uporan i da prestaje posle ukidanja terapije. Kašalj uzrokovan primenom ACE inhibitora mora da se uzme u obzir pri diferencijalnoj dijagnozi kašlja.

Hirurške intervencije/anestezija

Kod pacijenata u toku veće hirurške intervencije ili za vreme anestezije lekovima koji izazivaju hipotenziju, enalapril može da zbog blokiranja stvaranja angiotenzina II, spreči kompenzaciono oslobađanja renina.

Ako se pojavi hipotenzija za koju se smatra da je rezultat ovog mehanizma, može da se koriguje povećanjem volumena cirkulišuće tečnosti (videti odeljak 4.5).

Trudnoća

ACE inhibitore ne treba primenjivatii tokom trudnoće. Osim ukoliko nastavak terapije ACE inhibitorima nije neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alterantivne antihipertenzivne terapije,

koje imaju potvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba otpočeti alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Etničke razlike

Kao i drugi inhibitori enzima angiotenzinske konvertaze, izgleda da je enalapril manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne za razliku od pacijenata drugih rasa, verovatno zato što kod crne hipertenzivne populacije preovladava stanje niskog nivoa renina.

Hidrohlortiazid

Poremećaj u funkciji bubrega

Tiazidi možda nisu odgovarajući diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i nisu efikasni pri klirensu kreatinina od 30 ml/min ili manjem (tj. umerena do teška insuficijencija bubrega) (videti odeljak 4.2 i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat – hidrohlortiazid, Poremećaj u funkciji bubrega; Enalapril-maleat, Poremećaj u funkciji bubrega u odeljku 4.4).

Lek Prilenap H ne treba primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min) dok titracija pojedinačnih sastojaka ne pokaže potrebu za dozama koje se nalaze u ovoj kombinovanoj tableti.

Oboljenje jetre

Tiazide treba oprezno koristiti kod pacijenta sa oštećenom funkcijom jetre ili progresivnim oboljenjem jetre, pošto male promene ravnoteže tečnosti i elektrolita mogu da ubrzaju hepatičku komu (vidi Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, enalapril-maleat, otkazivanje funkcije jetre u odeljku 4.4).

Metabolička i endokrina dejstva

Terapija tiazidima može da umanji toleranciju na glukozu. Može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika, uključujući insulin (vidi Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, enalapril- maleat, pacijenti sa dijabetesom u odeljku 4.4). Tiazidi mogu da smanje koncentracije natrijuma, magnezijuma i kalijuma u serumu.

Povećanje koncentracije holesterola i triglicerida može biti povezano sa terapijom tiazidnim diureticima, međutim, sa dozom hidrohlortiazida od 12,5 mg zabeležena su minimalna dejstva ili ih uopšte nije bilo. Osim toga, u kliničkim istraživanjima sa 6 mg hidrohlortiazida nisu zabeležena klinički značajna dejstva na nivo glukoze, holesterola, triglicerida, natrijuma, magnezijuma ili kalijuma.

Tiazidi mogu da smanje izlučivanje kalcijuma preko urina i da izazovu povremeni blagi porast njegove koncentracije u serumu, čak i ako ne postoji poznat poremećaj u metabolizmu ovog elektrolita.

Izražena hiperkalcemija može biti dokaz postojanja latentnog hiperparatireoidizma. Terapiju sa tiazidima treba prekinuti pre ispitivanja funkcije paratiroidnih žlezda.

Terapija tiazidima može da ubrza hiperurikemiju i/ili giht kod određenih pacijenata. Izgleda da je ovo dejstvo na hiperurikemiju dozno-zavisno. Osim toga, enalapril može da poveća koncentraciju mokraćne kiseline u urinu i na taj način oslabi hiperurikemično dejstvo hidrohlortiazida.

Kao i tokom svake terapije diureticima, potrebno je periodično određivanje nivoa elektrolita u serumu.

Tiazidi (uključujući i hidrohlortiazid) mogu izazvati disbalans tečnosti i elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremična alkaloza). Znakovi upozorenja postojanja disbalansa tečnosti ili elektrolita jesu kserostomija, žeđ, slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bol u mišićima ili grčenje mišića, zamor mišića, hipotenzija, oligurija, tahikardija i poremećaji u gastrointestinalnom traktu kao što su mučnina i povraćanje.

Iako se hipokalemija može razviti tokom upotrebe tiazidnih diuretika, istovremena terapija enalaprilom može da oslabi hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od pojave hipokalemije veći je kod pacijenata sa cirozom

jetre, kod pacijenata sa brzom diurezom, pacijenata koji ne unose dovoljno oralno u organizam elektrolite, te onih koji istovremeno dobijaju terapiju sa kortikosteroidima ili kortikotropinom (ACTH) (videti odeljak 4.5).

Kod edematoznih pacijenata može da se pojavi hiponatremija u toplim vremenskim uslovima. Manjak hlorida je generalno blag i obično ne zahteva terapiju.

Pokazalo se da tiazidi pojačavaju urinarnu eliminaciju magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezijemije.

Antidoping test

Hidrohlortiazid koji se nalazi u ovom leku može dati pozitivan rezultat na antidoping testu

Preosetljivost

Kod pacijenata koji primaju tiazide, reakcije preosetljivosti se mogu javiti kod osoba sa i bez alergijske i bronhijalne astme u anamnezi. Zabeleženo je pogoršanje ili aktivacija sistemskog eritemskog lupusa sa upotrebom tiazida.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Prilenap-H sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na na galaktozu, nedostatkom laktoze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin aldosteron sistema (RAAS) primenom kombinovane terapije ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih efekata kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa upotrebom samo jednog leka koji deluje na RAAS sistem (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena primena ovih lekova može pojačati hipotenzivno dejstvo enalaprila i hidrohlortiazida. Istovremena primena sa nitroglicerinom i drugim nitratima ili drugim vazodilatatorima može dodatno smanjiti krvni pritisak.

Litijum

Reverzibilni porast koncentracije litijuma u serumu i porast njegove toksičnosti zabeleženi su tokom istovremene terapije litijumom i ACE inhibitorima. Istovremena primena tiazidnih diuretika može dalje da poveća koncentraciju litijuma i da poveća rizik od toksičnosti litijuma sa ACE inhibitorima. Upotreba leka

Prilenap H sa litijumom se ne preporučuje, osim u slučaju kada je ova kombinacija neophodna, kada treba pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2) NSAIL uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2 inhibitore), mogu da oslabe dejstvo diuretika, kao i drugih antihipertenzivnih lekova. Dakle, antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II, ACE inhibitora ili diuretika može biti umanjeno dejstvom lekova NSAIL grupe, uključujući selektivne COX-2 inhibitore.

Istovremena primena NSAIL, uključujući COX-2 inhibitore i antagoniste receptora angiotenzina II ili ACE inhibitora aditivno deluje na povećavanje koncentracije kalijuma u serumu, što može da izazove slabljenje funkcije bubrega. Ovi efekti su obično reverzibilni. Retko se može javiti akutna insuficijencija bubrega, naročito kod pacijenata kod kojih je bubrežna funkcija već ugrožena (kao što su starije osobe ili hipovolemični pacijenti, uključujući one na terapiji diureticima). Zbog toga se ova kombinacija mora oprezno primenjivati kod pacijenata sa ugroženom funkcijom bubrega.

Enalapril-maleat

Diuretici koji štede kalijum, suplementi koji sadrže kalijum ili supstituciona terapija solima kalijuma:

Iako vrednosti kalijuma u serumu uglavnom ostaju u granicama normalnih vrednosti, kod nekih pacijenata koji primaju enalapril moguća je pojava hiperkalijemije. Značajno povećanje vrednosti kalijuma u serumu može nastati pri primeni diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplemenata kalijuma ili soli koje se daju za supstituciju kalijuma u organizmu. Potreban je povećan oprez ukoliko se enalapril primenjuje istovremeno sa drugim lekovima koji mogu dovesti do povećanja vrednosti kalijuma u serumu, kao što je trimetoprim ili kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum, kao što npr. deluje amilorid. Iz tog razloga, kombinovana primena enalaprila i navedenih lekova se ne preporučuje. Ukoliko je kombinovana primena indikovana, treba je sprovoditi oprezno i uz stalno praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Ciklosporin: u toku istovremene primene ACE inhibitora i ciklosporina, moguća je pojava hiperkalijemije. Preporučuje se praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Heparin: u toku istovremene primene ACE inhibitora i heparina, moguća je pojava hiperkalijemije. Preporučuje se praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Diuretici (tiazidi ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna terapija visokim dozama diuretika pre započinjanja terapije enalaprilom može dovesti do hipovolemije i predstavljati rizik od nastanka hipotenzije (videti odeljke 4.2 i 4.4). Hipotenzivni efekat može biti smanjen povlačenjem diuretika iz terapije, povećanjem unosa tečnosti ili soli ili započinjanjem terapije malim dozama enalaprila.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici/narkotici

Istovremena primena ACE inhibitora sa pojedinim anesteticima, tricikličnim antidepresivima i antipsihoticima može dovesti do potenciranog sniženja krvnog pritiska (videti poglavlje 4.4).

Preparati zlata

Nitritoidne reakcije (simptomi uključuju crvenilo lica, nauzeju, povraćanje i hipotenziju) su retko zabeležene kod pacijenata koji su primali injekcije zlata (npr. aurotiomalat natrijum), a koji su istovremeno bili na terapiji ACE inhibitorima, uključujući enalapril.

Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema:

Kontraindikovana je istovremena primena enalaprila sa lekom sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od nastanka angioedema (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Pacijenti koji u isto vreme uzimaju racekadotril, inhibitore proliferacijskih signala (mTOR inhibitore, npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptin imaju veći rizik od angioedema (videti odeljak 4.4).

Simpatikomimetici

Simpatikomimetici mogu smanjiti antihipertenzivni efekat ACE inhibitora.

Alkohol

Tokom lečenja ACE inhibitorima pacijente treba savetovati da ne konzumiraju alkoholna pića. Naime, alkohol može da pojača antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Antidijabetici

Epidemiološki podaci ukazuju da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulina, oralnih hipoglikemika) povećavaju rizik za nastajanje hipoglikemije. Verovatnoća za nastanak ovog fenomena se naročito povećava u prvim nedeljama kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenjem bubrega (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Acetilsalicilna kiselina, trombolitici i beta-blokatori

Enalapril se bezbedno može koristiti istovremeno sa acetilsalicilnom kiselinom (u kardiološkim dozama), tromboliticima i beta-blokatorima.

Hidrohlortiazid

Nedepolarizujući miorelaksansi

Tiazidni diuretici mogu pojačati reakciju na tubokurarin.

Alkohol, barbiturati ili opioidni analgetici

Može doći do potenciranja ortostatske hipotenzije.

Antidijabetički lekovi (oralni antidijabetici uključujući i insulin)

Primena antidijabetika i tiazidnih diuretika može zahtevati podešavanje doze antidijabetika (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Smole holestiramina i holestipola

Anjonske smole mogu smanjiti resorpciju hidrohlortiazida. Pojedinačne doze smole holestiramina ili holestipola se vezuju za hidrohlortiazid i smanjuju resorpciju iz gastrointestinalnog trakta za prosečno 85% odnosno 43%.

Produženje QT-intervala (npr. hinidin, prokainamid, amjodaron, sotalol)

Povećan rizik od pojave torsades de pointes.

Glikozidi digitalisa

Hipokalemija može da senzibilizuje ili da pojača odgovor srca na toksična dejstva digitalisa (npr. pojačana ventrikularna iritabilnost).

Kortikosteroidi, ACTH

Istovremena primena može da dovede do povećanog gubitka elektrolita, naročito do hipokalemije, u kombinaciji sa tiazidnim diureticima.

Diuretici koji ne štede kalijum (npr. furosemid), karbenoksolon ili zloupotreba laksativa

Hidrohlortiazid može da poveća gubitak kalijuma i/ili magnezijuma.

Presorni amini (npr. noradrenalin)

Tiazidi mogu smanjiti reakciju na presorne amine.

Citostatici (npr. ciklofosfamid, metotreksat)

Tiazidi mogu da smanje renalnu ekskreciju citotoksičnih lekova i da pojačaju njihovo mijelosupresivno dejstvo.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija su rađene samo kod odraslih pacijenata.

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog tromesečja trudnoće nisu ubedljivi, međutim ne može se isključiti malo povećanje rizika. Osim ukoliko nastavak terapije ACE inhibitorima nije neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na alterantivne antihipertenzivne terapije, koje imaju potvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće.

Kada se dijagnostifikuje trudnoća, lečenje ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i ukoliko je moguće, treba otpočeti alternativnu terapiju.

Poznato je da su fetotoksičnost (oslabljena renalna funkcija, oligohidramnion, usporena osifikacija lobanje) i neonatalna toksičnost (renalna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija), posledica izloženosti terapiji ACE inhibitorima u drugom i trećem tromesečju trudnoće (videti odeljak 5.3). Zabeleženi su slučajevi oligohidroamniona kod majki, što verovatno predstavlja smanjenje bubrežne funkcije, a rezultiralo je pojavom zgrčenih ekstremiteta, kraniofacijalnih deformiteta i razvoja hipoplazije pluća.

Ako je do izloženosti došlo nakon drugog trimestra trudnoće, renalnu funkciju i okoštavanje lobanje ploda treba proveriti ultrazvukom. Novorođenčad čije su majke uzimale ACE inhibitore treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid:

Postoji organičeni broj podataka o primeni hidrohlortiazida u trudnoći, naročito u prvom trimestru.

Studije na životinjama takođe ne daju dovoljno podataka. Hidrohlortiazid prolazi placentu. Na osnovu poznatog mehanizma dejstva, primena hidrohlortiazida tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može izazvati fetoplacentarnu ishemiju i fetalna neželjena dejstva poput ikterusa, poremećaja elektrolita i trombocitopenije.

Hidrohlortiazid ne treba koristiti u terapiji gestacionog edema, hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika od hipovolemije i placentarne hipoperfuzije, bez obzira na njegove korisne terapijske efekte na tok bolesti.

Hidrohlortiazid se ne sme primenjivati u terapiji esencijalne hipertenzije kod trudnica, osim u retkim slučajevima kada ne postoji odgovarajuća alternativna terapija.

Dojenje

Enalapril:

Ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na veoma nisku koncentraciju enalaprila u mleku dojilje (videti odeljak 5.2). Iako ove koncentracije nisu klinički značajne, ne preporučuje se primena leka Prilenap H u toku dojenja kod prevremeno rođenih beba i tokom prvih nekoliko nedelja nakon trudnoće zbog mogućeg rizika od kardiovaskularnih i bubrežnih neželjenih dejstava, usled nedostatka kliničkog iskustva. Kod starije odojčadi, o primeni leka Prilenap H kod dojilja, treba razmišljati samo u slučaju neophodnosti po majku pri čemu odojčad treba pažljivo pratiti da ne bi došlo do neželjenih dejstava.

Hidrohlortiazid:

Hidrohlortiazid se u malim količinama izlučuje u hunanom mleku.Tiazidi u visokim dozama prourokuju obimnu diurezu, što može dovesti do inhibicije produkcije mleka. Primena leka Prilenap H u

periodu dojenja se ne preporučuje. Ukoliko se lek Prilenap H upotrebljava tokom dojenja, koristiti najniže moguće doze.

Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanjem mašinama treba uzeti u obzir da se povremeno mogu javiti vrtoglavica ili zamor (videti odeljak 4.8). Stoga se savetuje oprez pri upravljanju motornim vozilom i rukovanju mašinama.

Lek Prilenap H se obično dobro podnosi. Neželjena dejstva prijavljena u toku kliničkih studija su bila uglavnom blaga i prolazna, i u većini slučajeva nisu zahtevala prekid terapije. Najčešća neželjena dejstva koja su zabeležena u toku kliničkih studija bila su glavobolja i kašalj. Neželjena dejstva usled monoterapije enalaprila ili hidrohlortiazida, ili njihove kombinacije, zabeležena tokom kliničkih studija ili postmarketinškog ispitivanja su rangirana prema učestalosti javljanja na: veoma česta (>1/10), česta (>1/100,

<1/10), povremena (>1/1000, <1/100), retka (>1/10000, <1/1000), veoma retka (<1/10000), neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: anemija (uključujući aplastičnu i hemolitičku anemiju)

Retko: neutropenija, smanjenje hemoglobina, smanjenje hematokrita, trombocitopenija, agranulocitoza, depresija koštane srži, leukopenija, pancitopenija, limfadenopatija, autoimune bolesti

Endokrinološki poremećaji

Nepoznate učestalosti: sindrom neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH).

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: hipokalijemija, hiperholesterolemija, povećanje koncentracije triglicerida u krvi, hiperurikemija Povremeno: hipoglikemija (videti odeljak 4.4), hipomagnezemija, giht٭٭

Retko: hiperglikemija

Veoma retko: hiperkalcijemija (videti odeljak 4.4)

Poremecaji nervnog sistema i psihijatrijski poremećaji

Često: glavobolja, depresija, sinkopa, promene na nivou čula ukusa

Povremeno: konfuzija, somnolencija, insomnija, napetost, parestezije, vrtoglavica, smanjen libido٭٭ Retko: neuobičajeni snovi, poremećaj sna, pareza (usled hipokalemije

Poremećaji oka

Veoma često: zamućen vid

Poremećaji uha i labirinta

Povremeno: tinnitus (zujanje u ušima)

Kardiovaskularni poremećaji

Veoma često: vrtoglavica

Često: hipotenzija, ortostatska hipotenzija, poremećaji srčanog ritma, angina pektoris, tahikardija Povremeno: naleti crvenila, palpitacije, infarkt miokarda ili cerebrovaskularni inzult* kao moguća posledica preterane hipotenzije kod visokorizičnih pacijenata (videti odeljak 4.4)

Retko: Raynaudov fenomen

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Veoma često: kašalj Često: dispneja

Povremeno: rinoreja, bol u grlu i promuklost, bronhospazam/astma

Retko: plućni infiltrati, respiratorni distres (uključujući pneumonitis i plućni edem), rinitis, alergijski alveolitis/eozinofilna pneumonija

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma često: mučnina,

Često: dijareja, abdominalni bol

Povremeno: ileus, pankreatitis, povraćanje, dispepsija, konstipacija, anoreksija, iritacija želuca, suva usta, peptički ulkus, flatulencija**

Retko: stomatitis/aftozne ulceracije, glositis Veoma retko: intestinalni angioedem

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: insuficijencija jetre, hepatitis, (hepatocelularni ili holestatski), nekroza jetre (može biti fatalna), žutica, holecistitis (naročito kod pacijenata sa ranije postojećom holelitijazom)

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: raš (egzantem), hipersenzitivnost/angioneurotski edem (zabeleženi su angioneurotski edem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa) (videti odeljak 4.4)

Povremeno: dijaforeza, pruritus, urtikarija, alopecija

Retko: erythema multiforme, Stivens-Johnson-ov sindrom, eksfolijativni dermatitis, toksična epidermalna nekroliza, purpura, kožni oblik lupus eritematozusa, pemfigus, eritroderma

Nepoznate učestalosti: može se javiti i kompleks simptoma koji podrazumeva pojavu nekih ili čak svih navedenih: groznica, serozitis, vaskulitis, mialgija/miozitis, artralgija/artritis, pozitivna antinuklearna antitela, povećanu sedimentaciju eritrocita, eozinofiliju i leukocitoza. Mogu se javiti raš, fotosenzitivnost i druge promene na koži.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često: grčevi u mišićima †

Povremeno: artralgija٭٭

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno: insuficijencija bubrega, poremećaj rada bubrega, proteinurija Retko: oligurija, intersticijalni nefritis

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Povremeno: impotencija Retko: ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma često: astenija Često: bol u grudima, zamor

Povremeno:osećaj slabosti, groznica

Laboratorijska ispitivanja

Često: hiperkalijemija, povećane vrednosti kreatinina u serumu Povremeno: povećana vrednost uree u krvi, hiponatremija Retko: povećana aktivnost enzima jetre, hiperbilirubinemija

Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)

Nepoznate učestalosti: nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom). Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

* Incidenca je u kliničkim istraživanjima bila slična onoj koja se javila u placebo i aktivno kontrolisanoj grupi.

** Zabeleženo samo sa dozama hidrohlortiazida od 12,5 mg i 25 mg.

† Učestalost grčenja mišića je česta kada se odnosi na dozu hidrohlortiazida od 12,5 mg i 25 mg, dok je

povremena kada se odnosi na dozu od 6 mg hidrohlortiazida. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nisu dostupni specifični podaci o lečenju predoziranja lekom Prilenap H. Terapija je simptomatska i suporativna. Terapiju lekom Prilenap H treba prekinuti i pacijenta pažljivo pratiti. Predložene mere uključuju izazivanje povraćanja, primenu aktivnog uglja i primenu laksativa kod nedavnog unosa i korigovanje dehidratacije, disbalansa elektrolita i hipotenzije ustanovljenim procedurama.

Enalapril-maleat

Najčešći znak prevelikog doziranja, do sada zabeležen, je izrazita hipotenzija, koja se javlja oko šest sati nakon unosa tableta, a praćena je blokadom renin-angiotenzinskog sistema i stuporom.

Simptomi predoziranja ACE inhibitorima mogu biti cirkulatorni šok, poremećaj elektrolita, insuficijencija bubrega, hiperventilacija, tahikardija, palpitacije, bradikardija, vrtoglavica, anksioznost i kašalj.

Zabeležena je koncentracija enalaprilata u serumu, 100 i 200 puta veća od uobičajene koncentracije obično zabeležene nakon terapijskih doza, nakon unosa 300 mg i 440 mg enalapril-maleata.

Preporučena terapija za predoziranje je intravenska infuzija fiziološkog rastvora. Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti šok položaj (ležeći položaj sa glavom nižom od ostalog dela tela). Ako je dostupna, može biti korisna infuzija angiotenzina II i/ili može se razmotriti primena intravenskih kateholamina. Kod skorijeg predoziranja, treba preduzeti mere za eliminisanje enalapril-maleata (npr. emeza, lavaža želuca, primena absorbenata i natrijum-sulfata). Enalapril može biti uklonjen iz cirkulacije hemodijalizom (videti tačku 4.4).

Primena pejsmejkera je indikovana kod bradikardije koja ne reaguje na terapiju. Neprekidno treba pratiti vitalne parametre, koncentraciju elektrolita i kreatinina.

Hidrohlortiazid

Najčešće zabeleženi znaci trovanja su oni koje prouzrokuje pad koncentracije elektrolita u serumu uz poremećaj acido-bazne ravnoteže (hipokalemija, hipohloremija, hiponatremija) i dehidratacija usled povećane diureze. Ako je bio primenjen i digitalis, hipokalijemija može da potencira srčanu aritmiju.

Farmakoterapijska grupa: ACE inhibitori i diuretici

ATC šifra: C09BA02

Enalapril maleat

Angiotenzin konvertujući enzim (ACE) je peptidil dipeptidaza koja katalizuje konverziju angiotenzina I u vazokonstriktornu supstancu angiotenzin II. Nakon resorpcije, enalapril se hidrolizuje u enalaprilat, koji inhibira ACE, što dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi (zbog uklanjanja negativne povratne sprege oslobađanja renina) i smanjenog lučenja aldosterona.

S obzirom da je ACE identičan enzimu kininaza II, enalapril može takođe da blokira degradaciju bradikinina, snažnog vazodepresornog peptida. Međutim, uloga ovog mehanizma u terapijskom dejstvu enalaprila još uvek nije do kraja razjašnjena.

Mehanizam dejstva

Iako se smatra da je mehanizam pomoću koga enalapril snižava krvni pritisak primarno putem supresije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, koji igra presudnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, enalapril deluje antihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa niskim nivoom renina.

Enalapril-maleat-hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid je diuretik i antihipertenzivni lek koji povećava aktivnost renina u plazmi. Iako sam enalapril deluje antihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa niskim reninom, istovremena primena hidrohlortiazida kod ovih pacijenata dovodi do većeg smanjenja krvnog pritiska.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Dve velike, randomizirane, kontrolisane studije (ONTARGET (ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) su ispitivale kombinovanu primenu ACE inhibitora i blokatora angiotenzin II receptora.

ONTARGET je studija sprovedena na pacijentima sa istorijom kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti, ili sa dijabetesom tip 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem organa. VA NEPHRON-D je bila studija na pacijentima sa dijabetes melitisom tip 2 i dijabetičnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajne korisne efekte na renalni ili /kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik za nastanak hiperkalemije, akutnog bubrežnog oštećenja i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Uzimajući u obzir slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora. Zbog toga, ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetičnom nefropatijom.

ALTITUDE (Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je studija koja je bila dizajnirana tako da se ispita korist dodatne terapije aliskirenom standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip II i hroničnom bubrežnom bolešću, kardiovaskularnom bolešću ili obe. Studija je ranije prekinuta zbog povećanog rizika za nastanak neželjenih događaja. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili brojčano mnogo češći u grupi sa aliskirenom nego u placebo grupi, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) su mnogo češće beležene u grupi sa aliskirenom u poređenju sa placebo grupom.

Nemelanomski karcinom kože:

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430 833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63 067 kontrola u

populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Resorpcija

Enalapril-maleat se brzo resorbuje, nakon oralne primene, a njegove maksimalne koncentracije u serumu se javljaju u roku od jednog sata. Na osnovu prisustva u urinu, stepen resorpcije enalaprila nakon oralne primene enalapril-maleata je približno 60%. Nakon resorpcije, oralno primenjen enalapril se brzo i obimno hidrolizuje u enalaprilat, snažan inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima. Maksimalna koncentracija enalaprilata u serumu javlja se 3 do 4 sata nakon oralne doze enalapril-maleata. Glavne supstance u urinu su enalaprilat, u količini koja iznosi oko 40% doze i neizmenjeni enalapril. Osim konvertovanja u enalaprilat, nema dokaza o značajnijem metabolizmu enalaprila. Profil koncentracija enalaprilata u serumu pokazuje produženu terminalnu fazu, očigledno povezanu sa vezivanjem za ACE. Kod ispitanika sa normalnom funkcijom bubrega, ravnotežno stanje koncentracije enalaprilata u serumu dostiže se nakon četvrtog dana primene enalapril-maleata. Na resorpciju oralno primenjenog enalapril-maleata ne utiče prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu. Stepen resorpcije i hidrolize enalaprila sličan je kod različitih doza u preporučenom terapijskom opsegu.

Distribucija

Ispitivanja na psima su pokazala da enalapril slabo prolazi kroz hematoencefalnu barijeru, ako uopšte i prolazi. Enalaprilat ne prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Enalapril prolazi kroz placentalnu barijeru. Hidrohlortiazid prolazi kroz placentalnu, ali ne i kroz hematoencefalnu barijeru.

Metabolizam

Osim pretvaranja u enalaprilat, nema dokaza o značajnijem metabolizmu enalaprila. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se veoma brzo eliminiše putem bubrega.

Eliminacija

Ekskrecija enalaprila je pre svega renalna. Glavne supstance u urinu su enalaprilat, u količini koja iznosi oko 40% doze i neizmenjeni enalapril. Efektivno poluvreme akumulacije enalaprilata nakon višestruke oralne primene enalapril-maleata je 11 sati. Kada su praćene koncentracije hidrohlortiazida u plazmi tokom najmanje 24 sata, zabeleženo poluvreme eliminacije u plazmi je variralo između 5,6 i 14,8 sati.

Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se veoma brzo eliminiše putem bubrega. Najmanje 61% oralne doze se eliminiše u neizmenjenom obliku tokom 24 sata.

Oštećenje bubrega

Enalaprilat se iz cirkulacije može ukloniti hemodijalizom.

Laktacija

Posle pojedinačne doze od 20 mg oralno, kod pet porodilja, prosečna maksimalna koncentracija enalaprila u mleku je bila 1,7 mikrograma/L (opseg od 0,54 do 5,9 mikrograma/L), 4 do 6 sati nakon uzete doze. U proseku maksimalna koncentracija enalaprilata je bila 1,7 mikrograma/L (raspon od 1,2 do 2,3 mikrograma/L); maksimalne koncentracije su se dostizale u raznim periodima tokom 24 h. Koristeći podatke o maksimalnim koncentracijama u mleku, procenjuje se da bi maksimalni unos kod novorođenčeta, koje se isključivo doji, bio oko 0,16% primenjene majčine doze u skladu sa njenom telesnom težinom. Žene koje su uzimale oralno enalpril 10 mg dnevno tokom 11 meseci, imale su maksimalne koncentracije enalaprila u mleku 2 mikrograma/L, 4 sata nakon unete doze, dok su maksimalne koncentracije enalaprilata bile 0,75 mikrograma/L, oko 9 sati nakon unosa doze. Ukupne količne enalaprila i enalaprilata merene u mleku tokom 24 sata su bile 1,44 mikrograma/L i 0,63 mikrograma/L, redom. Nivoe enalaprilata u mleku je bilo

nemoguće izmeriti (<0,2 mikrograma/L), 4 sata nakon pojedinačne doze enalaprila od 5 mg kod jedne majke, i 10 mg kod dve majke; nivoi enalaprila nisu bili određivani.

Nema relevantnih podataka.

• Laktoza, monohidrat
• Magnezijum-karbonat, teški
• Želatin
• Krospovidon
• Magnezijum-stearat

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine.

Čuvati van domašaja dece.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Prilenap H, tableta, 20 x 10mg+25mg

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Prilenap H, tableta, 30 x 10mg+25mg

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Prilenap H sadrži enalapril maleat i hidrohlortiazid.

Enalapril spada u grupu lekova poznatih kao ACE inhibitori, koji deluju tako što šire krvne sudove. Hidrohlortiazid spada u grupu lekova poznatih kao diuretici (za izbacivanje viška tečnosti iz organizma), koji deluje tako što povećava izlučivanje mokraće.

Lek Prilenap H se koristi za lečenje povišenog krvnog pritiska (arterijske hipertenzije) ukoliko je potrebna kombinovana terapija. Uzimanje oba leka koja lek Prilenap H sadrži može da pojača njihovo dejstvo u poređenju sa uzimanjem samo jednog leka.

• ste preosetljivi na enalapril, hidrohlortiazid ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka Prilenap H (navedenih u odeljku 61). Znaci alergije mogu biti: svrab, koprivnjača, teško disanje ili oticanje šaka, grla, usta ili očnih kapaka
• imate nasledni angioedem ili angioedem nekog drugog ili nepoznatog porekla (otok lica, usta, usana, jezika ili grla koji Vam je otežavao gutanje ili disanje) – videti Upozorenja i mere opreza
• ste preosetljivi na vrstu lekova koji se zovu „sulfonamidi“ (pitajte Vašeg lekara ako niste sigurni koji su lekovi sulfonamidi)
• imate stanje poznato kao stenoza bubrežne arterije (suženje arterija koje dovode krv do bubrega)
• ne možete da mokrite
• ste trudni duže od 3 meseca (u ranoj trudnoći je isto tako bolje izbegavati lek Prilenap H – videti poglavlje o trudnoći)
• imate teško oštećenje funkcije bubrega ili jetre
• ako imate dijabetes ili oštećenu funkciju bubrega, a uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren
• ako ste trenutno ili ste do nedavno bili na terapiji lekom sakubitril/valsartan (koji se koristi u terapiji hronične slabosti srca kod odraslih pacijenata), s obzirom da je povećan rizik od nastanka reakcije koja se zove angioedem (otok potkožnog tkiva u predelu lica, usana, jezika i/ili grla).

Nemojte uzimati lek Prilenap H ako se bilo šta od nabrojanog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što počnete da uzimate lek.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Prilenap H ukoliko:

• imate oboljenje bubrega, ako ste nedavno imali transplantaciju bubrega, idete na dijalizu ili uzimate tablete za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretike)
• imate oboljenje krvi ili probleme sa funkcijom jetre. Odmah obavestite lekara ukoliko primetite pojavu žute prebojenosti kože i sluzokoža. Obustavite dalju primenu leka i obratite se lekaru.
• ste na dijeti sa ograničenim unosom soli ili ste nedavno patili od preteranog povraćanja ili proliva
• ako imate nizak krvni pritisak (možete primetiti ovo pojavom simptoma kao što su nesvestica ili vrtoglavica, posebno u stojećem položaju)
• ako ste stariji od 70 godina
• imate srčane problem koji se zovu „stenoza aorte“, „hipertrofična kardiomiopatija“ ili opstrukciju na izlaznom delu leve komore

-imate kolageno oboljenje krvnih sudova, uzimate imunosupresivnu terapiju (koristi se u lečenju autoimunskih poremećaja kao što su reumatoidni artritis ili nakon transplantacije organa),

-ako uzimate alopurinol (za lečenje gihta) ili prokainamid (za lečenje poremećaja srčanog ritma). U ovim slučajevima, a naročito ako od ranije postoji oslabljena funkcija bubrega, može biti povećan rizik od nastanka infekcije (smanjen broj belih krvnih zrnaca). Ukoliko dođe do infekcije (simptomi mogu da budu visoka temperatura ili groznica) morate odmah o tome obavestiti lekara. Lekar Vas, s vremena na vreme, može uputiti na laboratorijsku analizu krvi, da bi proverio broj belih krvnih zrnaca.

• se kod Vas ranije javljao „angioedem“ dok ste uzimali druge lekove. Simptomi su mogli da budu svrab, koprivnjača, gušenje ili oticanje šake, grla, usta ili očnih kapaka
• imate šećernu bolest (dijabetes) i uzimate antidijabetesne lekove, uključujući insulin, za kontrolu dijabetesa (morate redovno kontrolisati krv zbog pojave niske koncentracije šećera u krvi, naročito tokom prvog meseca terapije)
• uzimate preparate za dodavanje kalijuma ili zamenu za kuhinjsku so na bazi kalijuma
• ste na terapiji litijumom (za lečenje nekih psihijatrijskih poremećaja)
• ako uzimate neki od lekova za terapiju visokog krvnog pritiska (ACE inhibitori, blokatori angiotenzin II receptora ili aliskiren), naročito ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa dijabetesom,
• ako uzimate bilo koji od niže navedenih lekova, jer je u tom slučaju veći rizik od pojave angioedema (oticanja usana, jezika i ždrela)
• racekadotril (lek koji se koristi za lečenje dijareje – proliva)
• temsirolimus, sirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi lekova pod nazivom mTOR inhibitori (koriste se za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa i u terapiji kancera)
• vildagliptin (lek za lečenje šećerne bolesti),
• ako imate uporni suvi kašalj
• imate netoleranciju na neke šećere (laktoza)
• ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlorotiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Prilenap H.

Angioneurotski edem (otok koji obično zahvata područje lica, usne, jezik ili grlo) je prijavljivan kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući enalapril (jedan od sastojaka leka Prilenap H). Može se javiti bilo kada tokom terapije. Kod ovakvih slučajeva dalju primenu leka treba odmah prekinuti i osigurati pažljiv medicinski nadzor. Ukoliko imate angioedem u istoriji bolesti, a koji nije bio povezan sa terapijom ACE inhibitorima, ili ukoliko ste imali neku operaciju disajnih puteva, možete biti pod većim rizikom od pojave angioedema tokom primene leka Prilenap H (videti informacije navedene u delu „Lek Prilenap H ne smete koristiti”).

Obratite se Vašem lekaru ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću.

Lek Prilenap H se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca, zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno da naškodi plodu (videti poglavlje o trudnoći).

Ako treba da imate bilo koji od sledećih zahvata, morate reći Vašem lekaru da uzimate lek Prilenap H:

• bilo kakvu hiruršku intervenciju ili primenu anestetika (čak i kod stomatologa), jer tokom opšte anestezije postoji veća opasnost od pojave hipotenzije
• proceduru koja se naziva LDL afereza, za uklanjanje holesterola iz krvi pomoću aparata
• lečenje preosetljivosti (desenzibilizacija), kako bi se smanjili efekti alergije na ubod ose ili pčele.

Rutinske analize

Kada prvi put počnete da uzimate lek Prilenap H, lekar će često pratiti Vaš krvni pritisak kako bi bio siguran da dobijate odgovarajuću dozu. Osim toga, pacijente kod kojih je to potrebno, lekar će uputiti da im se urade laboratorijske analize krvi kojima se određuju vrednosti kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kreatinina i enzima jetre.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali ili treba da imate antidoping test, pošto ovaj lek može da izazove lažno pozitivan rezultat.

Etničke razlike

Ako ste pripadnik crne populacije morate biti svesni da ukoliko uzimate ACE inhibitore imate veći rizik za nastanak alergijskih reakcija praćenih otokom lica, usana, jezika i grla, sa teškoćama u gutanju i

disanju. Prilenap H je manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase nego kod ostalih.

Deca

Ne preporučuje se upotreba leka Prilenap H kod dece.

Ako niste sasvim sigurni, ili imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Prilenap H.

Drugi lekovi i Prilenap H

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• suplemente kalijuma (uključujući soli koje sadrže kalijum), diuretike koji štede kalijum (lekovi koji pomažu da se izbaci višak tečnosti iz organizma, kao što su amilorid, spironolakton) ili bilo koje druge lekove koji mogu povećati vrednosti kalijuma u serumu (kao što su npr. trimetoprim ili kotrimoksazol – koriste se za lečenje nekih bakterijskih infekcija; ciklosporin - koristi se za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa; ili heparin – za sprečavanje zgrušavanja krvi)
• druge lekove za snižavanje krvnog pritiska, kao što su ACE inhibitori, blokatori angiotenzin II receptora (takođe poznati kao sartani, npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), vazodilatatori (nitroglicerin, nitrati) ili lek koji se naziva aliskiren
• tiazide, furosemid, bumetanid (za izbacivanje viška tečnosti iz organizma)
• litijum (za lečenje nekih psihijatrijskih poremećaja). Lek Prilenap H se ne sme uzimati sa ovim lekom
• barbiturate (sedative koji se koriste za nesanicu ili epilepsiju)
• triciklične antidepresive kao što je amitriptilin (protiv depresije), antipsihotike kao što su fenotiazini (za lečenje ozbiljne anksioznosti)
• protiv bolova, kao što je morfijum ili anestetici, zato što može doći do preteranog snižavanja krvnog pritiska
• holestiramin ili holestipol (za kontrolu nivoa holesterola)
• lekove koji se koriste protiv ukočenosti i zapaljenja povezanih sa bolnim stanjima, naročito onih koji pogađaju mišiće, kosti i zglobove:

-uključujući terapiju zlatom koja dovodi do napada rumenila na licu, osećanja mučnine, povraćanja i niskog krvnog pritiska, kada se uzima sa lekom Prilenap H i

-nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), na primer, diflunisal ili diklofenak. Oni mogu da spreče pravilno kontrolisanje krvnog pritiska i mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u krvi

• efedrin (za lečenje kašlja) i sredstva protiv prehlade ili noradrenalin i adrenalin (za lečenje niskog krvnog pritiska, šoka, insuficijencije srca, astme ili alergije). Kod istovremene primene leka Prilenap H sa ovim lekovima, krvni pritisak može da ostane visok
• ACTH (za lečenje bolesti nadbubrežne žlezde)
• kortikosteroide (za lečenje određenih stanja kao što su reumatizam, artritis, alergijska stanja, astma ili određeni poremećaji krvi)
• alopurinol (koristi se u lečenju gihta)
• ciklosporin (za lečenje autoimunskih oboljenja)
• lekove koji se koriste u terapiji malignih tumora
• antacide (za smanjivanje kiselosti želudačnog soka)
• prokainamid, amjodaron ili sotalol (za lečenje poremećaja srčanog ritma)
• digitalis (za lečenje problema sa srčanim ritmom)
• karbenoksolon (za lečenje čira na želucu)
• laksative u prekomernim količinama
• antidijabetike (za lečenje šećerne bolesti) poput insulina. Lek Prilenap H može da izazove još veći pad koncentracije šećera u krvi ako ih uzimate sa antidijabeticima
• mTOR inhibitore (temsirolimus, sirolimus, everolimus - lekovi koji se koriste u terapiji nekih tumora)
• racekadotril (lek koji se koristi za lečenje proliva)
• vildagliptin (lek za lečenje šećerne bolesti).

Ako niste sasvim sigurni, ili imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Prilenap H.

Uzimanje leka Prilenap H sa hranom i pićima

Uzimanje leka Prilenap H sa hranom ili bezalkoholnim pićima ne utiče značajno na dejstvo leka.

Lek možete da uzimate tokom ili nakon jela sa vodom. Tokom lečenja nemojte konzumirati alkoholna pića, jer alkohol pojačava dejstvo leka Prilenap H na krvni pritisak i možda ćete osetiti vrtoglavicu, ošamućenost ili nesvesticu.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate reći lekaru ako mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Lekar će Vam verovatno savetovati da prestanete da uzimate lek Prilenap H pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni, i savetovaće Vam da uzimate neki drugi lek umesto ovog leka. Upotreba leka Prilenap H se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca, zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno da naškodi plodu.

Dojenje

Oba aktivna sastojka u leku Prilenap H, enalapril maleat i hidrohlortiazid, izlučuju se u mleko dojilje.

Lek Prilenap H se ne preporučuje kod majki koje doje. Ukoliko dojite ili nameravate da dojite, obratite se Vašem lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom primene leka Prilenap H prijavljena su neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, zamor i malaksalost koja kod nekih pacijenata mogu uticati na njihove psihofizičke sposobnosti za upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Lek Prilenap H sadrži laktozu, monohidrat

Lek Prilenap H sadrži laktozu monohidrat. U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Čuvati van domašaja i vidokruga dece!

Ne smete koristiti lek Prilenap H posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon („Važi do“). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju u cilju zaštite od vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Kao i svi drugi lekovi ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma je važno da odmah prestanete da uzimate lek Prilenap H i potražite hitnu medicinsku pomoć ako počnete da osećate bilo koja od sledećih neželjenih dejstava:

• alergijska reakcija – može da se javi svrab, kratak dah ili zviždanje u grudima, kao i otok šaka, usta, grla, lica ili očiju.

Prestanite da uzimate lek Prilenap H i odmah se obratite lekaru ako se jave bilo koja od sledećih neželjenih dejstva:

• ošamućenost, vrtoglavica, naročito na početku terapije, kada ustajete ili kada uzmete veću dozu leka.

Lek Prilenap H se obično dobro podnosi. Neželjena dejstva su uglavnom blaga i prolazna, i u većini slučajeva ne zahtevaju prekid terapije. Najčešća zabeležena neželjena dejstva su glavobolja i kašalj.

Ostala moguća neželjena dejstva:

veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• (zamućeni vid, kašalj, neuobičajena slabost, mučnina)

česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• glavobolja, depresija, nizak krvni pritisak, gubitak svesti (sinkopa), ortostatska hipotenzija (nagli pad pritiska prilikom zauzimanja uspravnog položaja),
• bolovi u grudima, promene srčanog ritma, angina pektoris, ubrzani rad srca, otežano disanje,
• proliv, bol u predelu trbuha (abdomena), promene u čulu ukusa, zadržavanje tečnosti, (edem), osećaj umora,
• osip, preosetljivost/angioneurotski edem: zabeležen je angioneurotski edem lica, udova, usana, jezika, glasnih žica i/ili grla,
• povećana koncentracija kalijuma u krvi, povećanje kreatinina u serumu, (otkriva se laboratorijskom analizom krvi); smanjena koncentracija kalijuma u krvi, povećana koncentracija holesterola, povećana koncentracija triglicerida, povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi,
• grčevi u mišićima.

povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

- anemija (uključujući aplastičnu i hemolitičku),

• niska koncentracija šećera u krvi (hipoglikemija), smanjena koncentracija magnezijuma u krvi, giht,
• konfuzija, pospanost, nesanica, nervoza, osećaj peckanja ili mravinjanja, vertigo, smanjen seksualni nagon,
• zujanje u ušima,
• naleti crvenila, nepravilan rad srca, infarkt srca ili cerebrovaskularni dogadaj, moguće kao posledica preterano niskog krvnog pritiska,
• sekrecija iz nosa (rinoreja), bol u grlu i promuklost, suženje disajnih puteva ili astma,
• neprohodnost creva (ileus), zapaljenje pankreasa, povraćanje, poremećaj varenja, zatvor, anoreksija, iritacija želuca, suva usta, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, nadimanje,
• preznojavanje, svrab, koprivnjača, opadanje kose (alopecija),
• bol u zglobovima,
• smanjenje bubrežne funkcije, proteini u mokraći,
• impotencija,
• osećanje slabosti, groznica,
• povećana vrednost uree u krvi, smanjena koncentracija natrijuma u krvi.

retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• povećanje broja jedne vrste belih krvnih ćelija (neutrofila), smanjen hemoglobin, smanjen hematokrit (može se videti iz rezultata krvne slike), smanjen broj trombocita (krvne pločice), smanjen broj ili potpuni nedostatak jedne vrste belih krvnih zrnaca (granulocita), depresija koštane srži, smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukocita), pancitopenija (smanjen broj svih ćelija krvi), otok limfnih čvorova, autoimuna oboljenja,
• povećana koncentracija šećera u krvi,
• slabost mišića (pareza), ponekad usled niskog kalijuma,
• Rejnoov fenomen“, kada šake i stopala postanu veoma hladni i beli zbog malog dotoka krvi,
• infiltrati u plućima (vidi se na rendgenskom snimku), slabljenje respiratorne funkcije (uključujući zapaljenje pluća, nakupljanje tečnosti u plućima (edem pluća), zapaljenje sluzokože nosa, eozinofilna pneumonija (simptomi mogu biti kašalj, visoka temperatura i otežano disanje),
• bol, otok ili čirevi u ustima, infekcija ili bol i otok jezika,
• problemi sa jetrom kao što su: smanjena funkcija jetre, zapaljenje jetre, žutica, (žuta prebojenost kože ili beonjača), zapaljenje žučne kese (naročito kod pacijenata koji su ranije imali kamence u žučnoj kesi),
• Stivens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza (teška kožna reakcija praćena crvenilom i perutanjem kože, plikovima ili svežim ranama, ili odvajanjem gornjih od ostalih slojeva kože),

eksfolijativni dermatitis/eritrodermatoza (težak osip kože sa ljuštenjem i perutanjem), pemfigus (mali plikovi ispunjeni tečnošću na koži),

• učestalo i obilno mokrenje, zapaljenje bubrega,
• uvećanje dojki kod muškaraca (ginekomastija),
• povećan nivo enzima jetre ili bilirubina, (meri se analizom krvi).

veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

povećana koncentracija kalcijuma u krvi,

intestinalni „angioedem“. Znaci mogu da uključuju bolove u stomaku, mučninu i povraćanje, povišen nivo kalcijuma u krvi.

nepoznata učestalost neželjenih dejstava (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka) -

rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože).

Zabeležena su i kompleksna neželjena dejstva koja mogu da uključuju neke od sledećih znakova ili sve njih:

• prekomerno lučenje antidiuretskog hormona, što dovodi do zadržavanja tečnosti, nastanka slabosti, umora i konfuzije (zbunjenosti),
• skup simptoma koji može uključivati nešto od navedenog: groznicu, zapaljenje krvnih sudova (serozitis/vaskulitis), bolove u mišićima (mijalgija, miozitis), bolove u zglobovima (artralgija/artritis). Mogu se javiti i osip, reakcije preosetljivosti na svetlost ili druge kožne reakcije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van domašaja i vidokruga dece!

Ne smete koristiti lek Prilenap H posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon („Važi do“). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju u cilju zaštite od vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance:

enalapril-maleat i hidrohlorotiazid.

Jedna tableta sadrži:

enalapril-maleat 10 mg i hidrohlorotiazid 25 mg

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; magnezijum-karbonat, teški; želatin; krospovidon; magnezijum- stearat

Kako izgleda lek Prilenap H i sadržaj pakovanja

Okrugle, blago bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje, sa utisnutom podeonom linijom sa jedne strane. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze..

Prilenap H, tableta, 20 x (10mg + 25mg)

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Prilenap H, tableta, 30 x (10mg + 25mg)

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01472-18-001 od 20.03.2019. Prilenap H, tableta, 20 x (10mg + 25mg) 515-01-01473-18-001 od 20.03.2019. Prilenap H, tableta, 30 x (10mg + 25mg)